Da li zagadjenost grada utiče na cenu stanova?

Postoji nekoliko sajtova koji mere kvalitet vazduha u svetu. Jedan od njih je waqi.info koji obuhvata sve razvijenije delove sveta kako metropole tako i manje gradove u razvijenim zemljama. Ideja je da se u realnom vremu prati nivo zagađenosti vazduha u datim sredinama.

Pitanje koje se postavlja jeste: da li nivo zagađenosti igra bilo kakvu ulogu prilikom kupovine stana i odlučivanju u vezi sredine u kojoj želimo da živimo? Ili ipak zaboravljamo taj faktor koji može dugoročno uticati na kvalitet našeg života.

Po prirodi stvari, najzagađeniji bi trebalo da budu gradovi koji su veliki (prenaseljeni), posebno oni u kojima javni prevoz ne funkcioniše baš najbolje, pa stanovništo koristi uglavnom sopstveni prevoz. Ovde postoji olakšavajuća okolnost ako ljudi koriste i druga prevozna sredstva kao na primer bicikl ili električni trotinet-motor, koji ne zagađuju okolinu.

Drugi faktor koji utiče na kvalitet vazduha jeste prisustvo teške industrije u blizini. Ta dva faktora su najčešći uzročnici zagađenja vazduha. Mada, ne mora uvek da znači. U nekim zemljama je svest o zagađenosti vazduha na visokom nivou, dok u drugim ovaj problem se obično zanemaruje.

Tako je recimo nivo zagađenosti vazduha u Moskvi ovih dana izmeren na 31, na skali od 1 do 1000 gde je 1 najnezagađeniji vazduh dok je 1000 najzagađeniji. Moskva, koja ima preko 10 miliona stanovnika uspela je da svede nivo zagađenosti vazduha u granicama normale.

Kada se pogleda zagađenost vazduha u regionu, najbolji index zagađenosti ima Srbija (49) i Hrvatska (52), zatim sledi Makedonija (65), dok je Bosna i Hercegovina (89) država u regionu sa nijvećim indeksom zagađenosti vazduha.  Međutim, postavlja se pitanje kako to sve utiče na prodaju stanova i cene nekretnina.

Kada pogledamo cene stanova u Beogradu (1400 € / m2), čiji je indeks zagađenosti vazduha na 49, a u kojem je tržište nekretnina prosto buknulo ove i prošle godine, stiče se utisak da su cene nekretnina u dirktnoj vezi sa nivoom zagađenosti vazduha.

Beograd

Tu tezu potvrđuju i cene stanova u drugim državama na Balkanu. Recimo, u Zagrebu je cena kvadrata procenjena na 1200€ / m2 dok je indeks zagađenosti na 46. Slično je recimo i u Bosni i Hercegovini, gde je nivo zagađenosti vazduha u Sarajevu 61 (što prelazi nivo dozvoljenog koji se nalazi na 50) a gde je prosečna cena kvadrata ispod 1000 € po metru kvadratnom.

Ako pitate prosečnog Nemca, svako će vam reći da bi najradije želeo da živi negde van grada, gde bi imao svoju kuću sa dvorištem i svoj mir. Ovo je delom iz razloga što je tržište rada i ekonomskih mogućnosti toliko razvijeno da sam život u gradu nije neophodan za tako nešto. Zbog toga je i cena kvadrata u Nemačkoj na perifernim delovima grada ponekad jednako visoka kao u centralnim delovima grad.

Na Balkanu je situacija malo drugačija. Kretanje stanovništva je uglavnom u prvacu velikih gradova gde je mogućnost zaposlenja i pristojnog života najbolja.

Da li nivo zagađenosti stvarno utiče na cene stanova? Verovatno ne toliko. Ali svakako utiče na kvalitet života. Sigurno da su zemlje koje su ekonomski stabilnije takođe i svesnije toga pa i sam kvalitet vazduha ima uticaj na odluku o mestu življenja. U našim krajevima, verovatno ekonomski faktori (mogućnost zaposlenja) kao i socijalni i faktori obrazovanja (blizina vrtića i škola) igraju veću ulogu, bar u ovom trentuku.

kupovina stana

Ipak, zagađenost vazduha je bitna za zdravlje ljudi. Iako nam prilikom kupovine stana ova stavka nije presudna, svakako je ne treba zanemariti, jer dugoročna izloženost lošem kvalitetu vazduha može da ima razne posledice, među kojima se najčešće javlja astma.

Ako ništa drugo, mi kao pojedinci možemo sprečiti dalje zagađivanje vazduha, tako što ćemo povećati svest o tome, jer iako određeni deo grada trnutno možda nije toliko zagađen, ne znači da će na tome i ostati.