Filteri za vodu – Sistem rezerve osmoze

Ljudski organizam je u najvećem procentu satavljen od vode, oko 70% i zato za ispravno funkcionisanje organa i tkiva organizam treba čistu i zdravu vodu. Danas je do ispravne vode sve teže doći, a duža izložeost vodi lošeg kvaliteta može izazvati ozbiljne bolesti i oštećenje organizma, jer se u vodi koju pijemo nalaze razne nečistoće: hlor, mulj, blato, bakterije, virusi, teški metali i razne druge štetne supstance kojih je identifikovano preko 1000.

Filteri za vodu – Rezervna osmoza

Karakteristike filtera za vodu: da uklanjaju bakterije, viruse i druge štetne supetance, sa jedne strane, dok se minerali zadržavaju u vodi, sa druge strane. Oni propuštaju jone magnezijuma i kalcijuma koji su preko potrebni čovekovom organizmu i ne uništavaju strukturu vode.

Na principu rezervne osmoze rade mnogi filteri za vodu i uređaji za vodu, jer ona predstavlja najefikasniji, najjednostavniji i skoro savršen metod za prečišćavanje vode, koja je poznata kao i reverzibilna osmoza ili povratna osmoza. Za razliku od filtera koji ne koriste ovaj mehanizam i odvajaju samo čestice prljavštine i naslage iz vode, mehanizam rezervne osmoze koristi polupropusnu membranu kojom je moguće prčistiti vodu i odstaniti iz nje sve neorganske minerale, soli i druge štetne supstance u cilju dobijanja vode što boljeg ukusa i mirisa i time zadovoljiti sve standarde koji se tiču kvaliteta vode.

Rezervna osmoza je obrnut postupak osmoze (osmoza u rikverc) jer se voda pod pritiskom iz gustog rastvora cedi kroz membranu u suprotnom smeru. Cilj sistema za prečišćavanje vode je da se izdvoji čista voda iz gustog rastvora, a ne da se on razblaži. Njegova praktična primena je počela 1962. godine u SAD-u kada je sagrađena prva fabrika vode koja je radila na ovom principu. Preko 3000 fabrika za vodu danas primenjuju rezervnu osmozu.

Sistem rezervne osmoze

Filteri koji koriste polupropusnu membranu uklanjaju od 95-99% svih nečistoća (hemijskih kontaminata i rastvorenih minerala) iz vode. Membrana se sastoji iz nekoliko slojeva koji su uvijeni u spiralu oko plastične cevčice, a polupropustan (materijal za izaradu membrane) funkcioniše tako da molekuli rastvorenih materija ne prođu, dok molekulima vode omogućava da prođu kroz membranu. Odnosno kada voda iz vodovodnog sistema naiđe na membranu kontaminati se zaustavljaju i spiraju u sifon, dok molekuli vode prolaze kroz membranu, teku kroz spiralu i skupljaju se u cevi. Kako bi se preradile različite količine vode ovi sistemi se mogu praviti u različitim veličinama. Da bi voda mogla da se propušta kroz nju, membrana se, kako bi se na njenu površinu primenio pritisak, mora smestiti u kućište. Spiranje vode u sifon je jako korisna jer se na ovaj način kontaminati ne zadržavaju na membrani, a to se postiže vodom koja ima ulogu ispirača, tj. vodom koja ne učestvuje u preradi. Zato  membranu ne treba ispirati, jer to sistem sam obavlja.

Rezervna osmoza može da proizvede oko 200 l dnevno što je više nego dovoljna količina za kuvanje i za piće.

Tako se u kućnim uslovima, koristeći je iz gradskog vodovoda može pripremiti voda za piće visokog kvaliteta, koja sadrži sve elektrolite, mikro i makro elemente koji su potrebni organizmu.

Ovaj sistem za prečišćavanje vode je jedan od najboljih i najisplativijih tehnologija uz pomoć kojeg se moze dobiti zdrava voda, čija je efikasnost skoro pa stoprocentna.