Finansijska institucija kao katalizator razvoja finansijskih tržišta

Finansijska tržišta su fizička ili virtuelna mesta na kojima se finansijska sredstva prenose od ljudi koji imaju višak raspoloživih sredstava i ne znaju kako da ih plasiraju, ka ljudima koji imaju manjak sredstava ali ideju kako da to urade. Naravno, sredstva se ne prenose direktno, već tu ulogu preuzimaju finansijski posrednici. Sve ovo dovodi do veće ekonomske efikasnosti. Aktivnosti na ovim tržištima takođe imaju direktan učinak na bogatstvo pojedinaca, preduzeća i ponašanje potrošača kao i na ukupan rezultat i blagostanje cele privrede.

U razvijenim zemljama, finansijska tržišta su po obimu i vrednosti transakcija mnogo veća od tržišta roba i usluga. Razvijeno finansijsko tržište je pokazatelj snage jedne privrede i u mnogome zavisi od finansijske stabilnosti, stope inflacije, stabilnosti domicilne valute, monetarne politike i drugih makroekonomskih pokazatelja. Jedan faktor koji je veoma bitan i koji proizlazi iz gore pomenutih faktora jeste poverenje i očekivanja učesnika na finansijskim tržištima. Ukoliko su pokazatelji loši ili postoje izgledi da će u budućnosti biti loši, racionalan učesnik će svojim potezima ubrzati proces pada pokazatelja na tržištu.

Finansijska tržišta u Srbiji nisu na visokom nivou razvijenosti i to nam otežava pristup investicijama i novčanim sredstvima do kojih dolazimo po višim kamatnim stopama. To je u jednu ruku zbog nestabilnosti u zemlji, a u drugu ruku zbog malog tržišta koje bi eventualno procvetalo ulaskom u EU, ali o tome je još rano pričati.

Što se tiče vrste finansijskih tržišta, postoje:

  • Tržišta kapitala – finansijske berze
  • Tržišta na kojima se trguje državnim hartijama od vrednosti (državnim obveznicama)
  • Tržišta novca
  • Tržišta deviza (FOREX)
  • Međubankarska tržišta
  • Tržišta finansijskih derivata
  • OTC (over-the-counter) tržište

novac

Maturski radovi  iz ekonomije i finansijskih tržišta su veoma popularni kod srednjoškolaca. Ukoliko je i vama potrebna izrada i pisanje maturskog rada, javite nam se putem maila. U nastavku ćemo detaljnije objasniti značaj NBS.

Narodna banka kao najznačajnija finansijska institucija u Srbiji

Finansijska tržišta funkcionišu zahvaljujući finansijskim institucijama. Bez njih, finansijska tržišta ne bi mogla prenositi sredstva od štediša do ljudi koji znaju kako bi ih plasirali. Tako finansijske institucije takođe imaju veliki uticaj na funkcionisanje ekonomije u celini. Finansijski sistem je dosta složen i sastoji se od različitih vrsta finansijskih institucija poput: poslovnih banaka, osiguravajućih društava, brokersko-dilerskih agencija, dobrovoljnih penzijskih fondova, lizing kompanija, investicionih fondova, investicionih banaka a sve njih reguliše i nadzire Narodna banka Srbije kao nadzorni organ i supervizor.

Najvažnija finansijska institucija u finansijskom sistemu je centralna banka. Centralna banka u Srbiji nosi naziv Narodna banka Srbije (u daljem tekstu NBS). Narodna banka Srbije je samostalna i nezavisna u obavljanju svojih funkcija, a za svoj rad je odgovorna Narodnoj skupštini Republike Srbije. Njen osnovni cilj je postizanje i očuvanje cenovne stabilnosti. Taj cilj se ostvaruje vođenjem monetarne politike, koja se bazira na strategiji ciljanja inflacije. Ciljana stopa inflacije predstavlja godišnju procentualnu promenu indeksa potrošačkih cena. NBS ciljanu stopu inflacije postiže promenama referentne kamatne stope. Ta kamatna stopa predstavlja osnovni instrument monetarne politike, dok ostali instrumenti monetarnog regulisanja imaju pomoćnu ulogu.

narodna-banka-srbije

Instrumenti monetarne politike su:

  • Referentna kamatna stopa – stopa na jednonedeljne repo transakcije.
  • Stopa obevezne rezerve – procentualni iznosi depozita stanovništva kod poslovnih banaka, koje iste moraju da polože kod NBS zbog preuzetog kreditnog rizika.
  • Kreditne i depozitne olakšice – za manjak ili višak sredstava od propisanih koje poslovne banke drže kod NBS, a stope su referentna kamatna stopa ± 2,5%.

NBS sprovodi režim rukovođeno plivajućeg deviznog kursa, koji podrazumeva pravo intervencija u slučaju znatnih dnevnih oscilacija na deviznom tržištu, ugroženosti finansijske i cenovne stabilnosti i zaštite adekvatnog nivoa deviznih rezervi.

Pored toga, ne dovodeći u pitanje ostvarivanje svog osnovnog cilja, Narodna banka Srbije doprinosi očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema. Pod finansijskom stabilnošću Narodna banka Srbije podrazumeva da finansijski sistem – finansijski posrednici, finansijska tržišta i finansijska infrastruktura – omogućava ne samo efikasnu alokaciju finansijskih resursa i ostvarenje ključnih makroekonomskih funkcija u normalnim uslovima, već i u uslovima finansijske neravnoteže ili potresa u domaćem i međunarodnom okruženju.

U uslovima finansijske stabilnosti, ekonomski akteri imaju poverenje u bankarski sistem i ostvaruju pristup finansijskim uslugama kao što su izvršenje plaćanja, kreditiranje, ulaganje depozita i zaštita od rizika.

U okviru aktivnosti i mera finansijske stabilnosti, Narodna banka Srbije obavlja redovne i sveobuhvatne analize makroekonomskog okruženja i funkcionisanja ključnih finansijskih institucija, tržišta i infrastrukture; daje pregled rizika koji predstavljaju pretnju stabilnosti finansijskog sistema; identifikuje trendove koji mogu povećati ranjivost finansijskog sistema; pokreće diskusiju povodom novih regulatornih inicijativa i njihovog potencijalnog efekta na finansijski sistem i realnu ekonomiju. Deluje preventivno, ali i korektivno, putem prilagođavanja finansijskog regulatornog okvira. Takođe, u slučaju da za tim postoji potreba, Narodna banka Srbije upravlja posledicama eksternih potresa i drugih kriznih situacija umanjujući potencijalno negativne efekte na finansijsku stabilnost.

Radi ostvarivanja svojih ciljeva, Narodna banka Srbije obavlja sledeće funkcije:

  • utvrđuje i sprovodi monetarnu i deviznu politiku;
  • upravlja deviznim rezervama;
  • utvrđuje i sprovodi, u okviru svoje nadležnosti, aktivnosti i mere radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema;
  • izdaje i oduzima dozvole za rad i vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka
  • izdaje i oduzima dozvole, odnosno ovlašćenja za obavljanje delatnosti osiguranja i vrši nadzor nad obavljanjem te delatnosti
  • izdaje i oduzima dozvole za rad društvima za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima i vrši nadzor nad ovom delatnošću
  • izdaje i oduzima dozvole za obavljanje poslova lizinga i vrši nadzor nad obavljanjem ovih poslova
  • obavlja poslove zaštite prava i interesa korisnika usluga koje pružaju banke, davaoci finansijskog lizinga, društva za osiguranje i društva za upravljanje doborovoljnim penzijskim fondovima u skladu sa zakonom;
  • izdaje novčanice i kovani novac i upravlja tokovima gotovine;
  • uređuje, kontroliše i unapređuje nesmetano funkcionisanje platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom,

Iz svega navedenog nameće se zaključak da srpski finansijski sektor ne bi mogao da funkcioniše bez Narodne banke Srbije, koja reguliše i osigurava finansijsku stabilnost i stabilnost cena. Koja uliva poverenje u bankarski sistem i finansijska tržišta, a koji pretstavlja katalizator i pokretačku snagu rasta i razvoja istih ovih tržišta.