Istorija menadžmenta

Mnoge ideje o menadžmentu možemo naći  u raznim istorijskim periodima, ali tek u poslednja dva veka  se pojavila potreba za postojanjem menadžera.

Ideje i prakse  menadžmenta u prošlosti

U istoriji možemo naći razne primere za ideje i prakse menadžmenta, kao što su na primer Egipćani.  Iz njihovog primera vidimo da se još u to doba javila potreba za planiranjem, organizovanjem, kontrolom, podnošenjem izveštaja i td. Izgraditi piramidu nije bio nimalo lak zadatak.

Zašto su nam danas potrebni menadžeri

Industrijska revolucija je nastala pojavom mašina. Promenili su se poslovi i organizacije. Pošto su radnici upravljali mašinama, bilo je potrebno da neko organizuje velike grupe, da rade sa zaposlenima i donose bitne odluke, jer je velika grupa ljudi radila pod istim krovom.

Evolucija menadžmenta

Ranije se znanje o menadžmentu sticalo praksom i više je ličilo na obavljanje sekretarskih i knjigovodstvenih usluga, jer u to vreme niko nije objavljivao članke, a ni knjige o menadžentu. Dok danas, ako želite da saznate nešto o menadžemntu, imate na raspolaganju stotine profesionalnih kako časopisa, tako i knjiga.

 

Naučni menadžement

Ranije nisu postojale procedure kojima bi se standardizovale poslovne operacije. Prosto, nije bilo standarda na osnovu kojih bi moglo da se oceni da li su radne performanse radnika dobre ili loše i nije bilo naknadne analize koja bi pokazala da li su produktivnost ili kvalitet zaista poboljšani nakon što su izvršene promene.  Naučni menadžement zahteva temeljno istraživanje i testiranje različih metoda rada sa ciljem da se odredi najbolji i najefikasniji način da se posao realizuje.

 

FREDERIK V. TEJLOR – Osnivač naučnog menadžmenta

Frederik V. Tejlor, osnivač naučnog menadžmenta, počeo je svoju karijeru kao radnik u kompaniji Midvale Steel Company. On je vodio trogodišnju borbu za ostvarenje što boljeg dnevnog učinka, jer je uočio da njegovi radnici zabušavaju (kada radnici namerno usporavaju ritam rada ili ograničavaju svoj radni učinak). Remetilac mira je član grupe čiji ritam rada znatno brži od uobičajenog ritma u njegovoj grupi.

Cilj naučnog menadžmenta je da se sistemskim istraživanjem pronađe najbolji način na koji svaki zadatak može da se obavi. Da bi uspeli u tome menadžeri moraju da slede četri principa:

PRVI: Razviti nauku za svaki element rada zaposlenog, koji će zameniti stari, nedovoljno precizan metod.

DRUGI: Naučnim metodama odabrati i zatim obučiti, podučiti i usavršiti radnika, a ne prepustiti radniku da sam bira svoj posao i sam sebe obučava najbolje što može, kao što je bilo u prošlosti.

TREĆI: Svesrdno sarađivati sa zaposlenima da bi se osiguralo da se sav posao obavlja u skladu sa principima nauke koja je definisana.

ČETVRTI: Postoji gotovo ravnomerna raspodela rada i odgovornosti između meandžmenta i radnika. Menadžeri preuzimaju na sebe sve poslove za koje su bolje kvalifikovani od radnika, a ne da, kao u prošlosti, gotovo sav posao i veći deo odgovornosti bude prebačen na radnike.

Glavni Tejlorov cilj je bio da uskladi interese menadžmenta i zaposlenih, tako da ono što je dobro za jedne, da bude dobro i za druge, jer je smatrao da se na taj način mogu izbeći sukobi. Po njegovom mišljenju nabolji način da se oni usklade jeste da se koriste podsticaji za motivisanje radnika, konkretno on se zalagao da se plata direktno zavisi od toga koliko radnici proizvedu.

 

Studije pokreta: FRENK  i LILIJAN GILBERT

Oni su poznati po tome jer su koristili studije pokreta da pojednostave posao. Oni su kroz svoj eksperiment sa zidarima i ciglama, gde su pokušavali da pospeše produktivnost izgradnje zida, odnosno da ga pojednostave, uz što manje pokreta koje zidari moraju da naprave. Studija pokreta je raščlanjivanje svakog zadatka ili posla na posebne  pokrete i uklanjanje onih pokreta koji nisu neophodni ili se mnogo puta ponavljaju.

Frenk je  takođe sproveo i studiju vremena (merenje vremena koje je potrebno dobrim radnicima da završe svaki deo svog posla), takođe je definisao standardno vreme, nakon što je uračunate pauze za odmor, plata radnika se smanjivala ili povećavala u zavisnosti od toga da li je premašio standard ili ga nije dostigao.

Lilijan Gilbert  je dala veliki doprinos menadžmentu, bila je prva žena koja je stekla zvanje doktora nauka u oblasti menadžmenta i prva žena koja je postala član Udruženja industrijskih inženjera i Američkog udruženja mehaničkih inženjera.

Henri Gant je najpre bio štićenik, a zatim saradnik Frederika Tejlora. Najpoznatiji je po Gantovom dijagramu, ali je značajno i doprineo menadžmentu kada je reč o obuci i usavršavanju radnika. Gantov dijagram je dijagram koji prikazuje koji zadaci moraju da se obave u koje vreme da bi se projekat ili zadatak realizovao. To se postiže tako što se vreme prikazuje u raznim jedinicama na x-osi,a zadaci moraju da se obave do određenog vremena. Iako možda deluju prosto i jednostavno, zbog detaljnih informacija koje pružaju u postupku planiranja, su bili revolucionarni u to vreme, kada je menadžment još uvek bio zasnovan na intuiciji, a ne na pažljivom planiranju. Ovi dijagrami, po Gantu, nam omogućavaju da uvidimo gde dolazi do kašnjenja i pokazuju na šta moramo da obratimo pažnju da bismo osigurali odgovarajuće rezultate.

Gant i Tejlor su bili jedni od prvih stručnjaka koji su savetovali kompanije da obučavaju i usavršavaju svoje radnike. Radeći kao savetnici, Gant je ustanovio da radnici ostvaruju najbolji učinak ako su prethodno završili obuku. Njegov pristup obuci je bio vrlo jednostavan: 1. Naučna analiza kojom se detaljno ispituje svaki deo posla i određuje najbolji metod i najkraće vreme za obavljanje posla; 2. Učitelj sposoban da nauči učenike kako da,koristeći najbolji metod,obave posao za najkraće vreme; 3. Nagrada i za učitelja i za učenika kada učenik postigne uspeh.

Ukoliko vam je potreban seminarski rad na temu menadžmenta, možete nas konktirati kako bi se dogovorili oko svih detalja. U vezi izrade seminarskih radova smo spremni da saslušamo Vaše sugestije i predloge, i da se prilagodimo svakom od pojedinačnih slučajeva, jer je svaki rad priča za sebe uz svoje osobenosti i specifičnosti. Možemo potpuno napisati rad po Vašim instrukcijama, ili pak Vi možete saslušati naše predloge, pa na osnovu njih i Vaših želja možemo pristupiti izradi rada. Cene radova su okvirnog karaktera i zavise od broja stranica, težine oblasti i ostalih osnovnih relevantnih parametara. Izrada seminarskih radova, maturskih radova, diplomskih radova, master radova i magistarskih radova se vrši na temeljan i sistematičan način, a naše dugovodišnje iskustvo u ovoj oblasti su jedna od garancija našeg kvaliteta. Naš cilj je da Vi budete zadovoljni urađenim radom jer je najbolja preporuka ona preporuka koju da zadovoljan klijent.