Kako napisati dobar seminarski rad?

Seminarski radovi se najviše sreću na fakultetu. Ali nije strano da se “naleti” na neki I u srednjoj školi. Ako želimo da nam seminraski rad bude na viskom nivou, I da imamo zadovoljavajući kvalitet, onda izrada seminarskih radova mora biti nešto čemu će se pristupiti ozbiljno. Rad mora biti jedinstven, pisan vašim rečima. Pre pristupanja pisanja nekog rada treba da znati koji su to koraci njegovog pisanja: 

  • Odabir teme:Prilikom izbora, poželjno je izabrati materiju o kojoj imamo neka prethodna interesovanja ili znanja. Ukoliko nemamo , pisanje seminraskog će trajati duže, ali to nikako ne sme da nam bude izgovor, da odustanemo od njeg i proučimo same osnove. Naslove često dodeljuju sami profesori. Ovo je ključna faza, jer pored naše naklonjenosti prema temi bitno je uložimo I trud u stvarnje rada.
  • Pripremne radnje: Sastoje se iz dve podfaze, čitanje literature I pravljenje beleški. Literaturu dobijamo od našeg mentora koji nam je odobrio temu. Ukoliko imamo dobro predznanje neće nam trebati puno literature. Prilikom čitanja treba se dobro izučiti literatura. Uvek prvo treba krenuti od sadržaja, pa onda ulaziti u tematiku. Uporedo sa tim, treba hvatati beleške kako bi nam sam proces pisanja bio znatno lakši.
  • Pisanje rada: Posle odrađenih pripremenih radnji, rad treba koncipirati I strkutuirati. Veći deo koncipiranja rada smo već odradili u pripremnom delu, ali sad to sve treba složiti u jedan sadržaj, koji će nam poslužiti kao kostur prilikom pisanja. On treba da nas uvede u to sam seminraski rad I pisanje njihovih osnovnih delova do detalja. Strukutuiranje se odnosi na formiranje: uvod, razrada, “nove ideje (prigovor)” i zaključak. U uvodu se opisuje sažetak teme. U razradi se opisuje tema I aktuelni problemi do detalja. U nove ideje spada potencijalna kritika autora seminarskog rada I predlog za poboljšanje. Zaključkom se objedinjuju ceo seminraski rad.
  • Elementi na koje treba obratiti pažnju: Da bi  rad bio jedinstven, imao zadovoljavajući nivo kvaliteta, mora se obratiti pažnja na: jasnoću, preciznost,logičnost, sažetost I struktuiranost. Jasnoća nas na najlakši mogući način dovodi do objašnjenja rada. Na mestima gde nije potrebno  poželjno je nekoristit stručnu terminologiju. Precinost je vrlina iznošenja tačnih informacija, I izbegavanja dvosmislenih defincija. Logičnost predstavlja povezanost rečenica unutar teksta I  sadržaja unutar samog rada.
  • Recenzija: Svaki rad treba biti pročitan od strane drugog lica pre nego što ga predate ili objavite. To je praksa kod pisanja akademskih radova. Veoma često nam se može potkrasti greška u pravopisu i argumentaiji Prilikom argumentacije nečega,  nikad se ne sme napadati nečija tvrdanja, tako što ćemo tvrdti da je neko pogrešio, ili pozivati se na nečiji autoritet. Ukoliko se pozovemo na sud većine ili višeznačnost naše argumentacije  u kombinacije sa već navedenim stvarmo kritku u radu prema nečijem prethodnom radu koja nije osnovana. Zbog ovakvih grešaka najbolje je dati nekom da pročita rad pre objavljivanja.
  • Referenciranja: Ovo se odnosi na one delove seminraskog rada I argumetnacije do kojih nismo sami došli. Postoje tri nivoa referenciranja: ukazivanje, citiranje, prafraziranje. Citiranjem navodimo izvorne formulacije autora. Parafraziranjem prepičavmo jedan deo našim rečima. Ukazivanje se odnosi na navođenje određenih radova gde se može naći neki argument..Priliko pisanja literature iz koje je preuzeto razlikujemo dva stila referenciranja, harvardski i oksfordski.