Kako žene, a kako muškarci doživljavaju bol

 

Ako posmatramo razvoj situacije u vezi sa ravnopravnošću polova, prilično je jasno da se nekadašnja bitka za ravnopravnost odavno pretvorila u bitku za preimućstvo. Problem su najviše ustaljeni termini iz prošlosti koji se koriste da označe, tj. klasifikuju polove, a verovatno najproblematičniji među njima je termin „jači pol“ kojim se muškarci automatski postavljaju iznad žena. Upravo zbog toga se već vekovima vodi rasprava između žena i muškaraca o tome koji pol je u stanju da istrpi jači bol. Kao i svaka rasprava među polovima i ova bi bila beskonačna da se nije uključila nauka i pokazala da su zapravo žene „jači pol“ kada je u pitanju dužina i prag bola koji osoba može da istrpi. Naravno, iako su u pitanju naučna istraživanja, situacija ipak nije toliko crno-bela i umnogome zavisi od različitog doživljaja bola. 

Formiranje doživljaja 

Svi naši doživljaji sveta oko nas – pa i onog u nama – se formiraju godinama. To nikako nije nešto sa čime smo rođeni. Veliku ulogu u tom formiranju igraju sredina u kojoj smo odrasli i ljudi sa kojima smo okruženi, ali pre svega – porodica. Svi naši doživljaji se najviše formiraju u ranom detinjstvu, i doživljaj bola svakako nije izuzetak. Tako da kada pričamo o bolu nije dovoljno da u obzir uzmemo samo fiziološke faktore, već i one psihološke. Neki roditelji uče svoju decu da nakon svakog pada ustanu na noge i nastave dalje, tako da ta deca neminovno postaju otpornija na bol. Sa druge strane, ima i roditelja koji svoju decu tetoše nakon svakog pada, te ta deca završavaju kao osobe mnogo osetljivije na bol. Razlike u doživljaju bole između muškaraca i žena se takođe formiraju odmah u detinjstvu putem klišea i šablona vaspitanja – devojčice su uglavnom vaspitavane na način koji ih uči da mogu sebi da dozvole da budu osetljive, dok su dečaci na svakom koraku ohrabrivani da podnose i da trpe bol, da glume da su jaki čak i kada se ne osećaju tako. Naravno, ovo je opet vrsta generalizacije i bitno je znati da pojedinačni slučajevi zavise od situacija kao i da nijedno vaspitanje nije definitivno već podložno promenama. 

Statistika i kukavičluk

Danas se statistika u manoj ili većoj meri koristi sa ciljem da se dokaže kukavičluk, umesto da se bolje sagledaju razlike u doživljaju bola između žena u muškaraca. Ona nam pokazuje da žene lakše podnose bol, manje oboljevaju, da duže žive. Sa druge strane, imamo gomilu primera gde muškarci padaju u nesvest čim vide iglu ili krv, gde kolabiraju na stomatološkim stolicama. Površnim pogledom na takve stvari lako je doći do zaključka da su muškarci veće kukavice. Ali zapravo cela suština je u tome da žene mnogo bolje podnose bol iako je kod njih prag bola niži. Ovo je savršeno razumljivo ako pogledamo malo šire statistike – muškarci češće umiru od fatalnih bolesti, više stradaju u tinejdžerskom dobu, prevremeno rođeni četiri puta češće umiru od devojčica u istoj situaciji, njihovi fetusi teže opstaju od ženskih. Ovde se očigledno ne radi o kukavičluku, već o nepobitnoj činjenici da se žene kroz život susreću sa mnogo više učestalog bola – menstrualni ciklusi, porođaji – što ima za posledicu da nemaju izbora nego da nauče da ga vremenom podnose bolje. 

Priroda organizma i uloga hormona

Kada pričamo o razlici u doživljaju bola, bitno je uzeti u obzir i neospornu razliku između muškog i ženskog organizma. Naravno, ovde pričamo o suštinskoj razlici u smislu kako organizam reaguje na određene stimulanse. To je najviše primetno u slučaju lekova za bol s obzirom da oni ne deluju jednako na muškarce i na žene. Štaviše, postoje i neki analgetici koji zapravo muškarcima pojačavaju bol dok ga ženama u potpunosti umanju. Ipak, ključna stvar u percepciji bola na nivou organizma jesu polni hormoni, preciznije odnos testosterona i estrogena u telu koji igra veoma bitnu ulogu. Što je viši nivo testosterona u krvi to je tolerancija na bol veća, kako kod muškaraca tako i kod žena. Jedino su situacije poput porođaja izuzetak gde estrogen ima ključnu ulogu u podnošenju bola. 

Već proživljeno

Kao jedan od najvećih dokaza preimućstva žena uzima se bol usled pomeranja kamena u bubregu s obzirom da je to jedan od najjačih bolova koji neko može da doživi a žene ga bolje podnose. Kao razlog se često navodi činjenica da kod njih taj bol traje kraće zato što im je mokraćna cev znatno kraća te se svi nakupljeni kamenčići i pesak izbacuju brže. Međutim, deo razloga je i u muškarcima koji se uglavnom kasno obrate lekaru radi potvrde dijagnoze i tako dodatno pogoršaju simptome. Radi se o psihološkom faktoru percepcije bola gde muškarci bolno iskustvo osećaju intenzivnije ukoliko su kroz njega već prošli. S obzirom da je pojava kamena u bubregu prilično uobičajena kod muškaraca i ima običaj da se ponavlja, percepcija bola jača sa svakim prethodnim iskustvom. Dakle i mehanizam pamćenja je bitan faktor kod muškog doživljaja bola, te muškarci često odlažu potvrdu da se radi o već proživljenom bolu dok se žene sa takvim bolovima susreću na mesečnom nivou bez mogućnosti izbora.  

Prilično je jasno da se doživljaj bola ne može jednostavno podeliti na muški i ženski, s obzirom da umnogome zavisi od faktora vezanih za pojedinca nebitno kog je pola – vaspitanje, genetika, pamćenje. Jedino što je neosporno jeste da se žene sa bolom susreću mnogo češće tokom života, te se i njihov prag tolerancije neminovno povećava.