Ko je bio Fridrih Niče?

Fridrih Niče rođen u Rekenu (Nemačka ) 15.10.1844. bio je radikalni filozof-pesnik, jedan od najvećih kritičara hrišćanstva i zapadne kulture i jedan od najvećih modrnih mislilaca. Ukratko: pesnik, filozof i filolog. Njegova dela imala su veliki uticaj na potonje mislioce i filozofe, a Niče se smatra jednim od glavnih utemeljivača filozofije života.

Ničeovi otac i deda bili su protestanski sveštenici. Dubok trag na njega je ostavila je upravo smrt oca, kada je Niče imao samo 4 godine. Treba pomenuti da je i sam jedno vreme studirao teologiju, ali se ubrzo upisao na klasičnu filozofiju. Studije je završio sa izuzetnim uspehom i doktorirao je sa samo 24 godine. Izvesno vreme je bio i profesor u Bazelu, dok se nije razboleo.

Niče

Sa slavnim nemačkim kompozitorom Rihardom Vagnerom (koji je bio približna generacija kao i njegov pokojni ortac), Niče je uspostavio odnos sin-otac i bio mu je jako privržen. U prvoj Ničeovoj filozofskoj knjizi “Rođenje Tragedije” oseća se snažan uticaj Vagnera, a za obojicu se može raći da su bili pod uticajem Artura Šopenhauera. Niče se filozofski osamostalio u svojoj sledećoj knjizi “Nesavremena Razmatranja” koja izlazi u 4 dela. U svojoj 45. godini, Niče doživljava nervni slom, ostaje paralizovan i poslednjih 11 godina proživljava pomračene svesti dok o njemu brinu majka i sestra.

Njegova najpoznatija dela su: Rođenje tragedije iz duha muzike, imoralistički spis i predigra filozofije budućnosti, Genealogija morala, Antihrist, filozofska poema “Tako je govorio Zaratusta”, zbirka filozofskih vinjeta “Volja i moć” i autobiografski esej Ecce homo. Njegov uticaj na filozofiju života je neosporan, kao i na kasnije mislioce o egzistenciji, neke književnike i psihoanalitičare. Književnici kod kojih se prepoznaje njegov uticaj su Džordž Bernard Šo, Alber Kami, Avgust Strinberg, Romen Rolan, Martin Hajdeger, Andre Žid ,Miroslav Krleža i drugi….

Niče se izdvaja po svom karakterističnom stilu. Jasno se može primetiti da su Ničeova dela više pesnička proza nego filozofska dela. Bio je intiutivan i emotivan, patetičan i strastven čovek. Njegova pesničko-filozofska reč ima opojnu prometejsku snagu. “Od moje filozofije propada svaki drugi način mišljenja, jer ona donosi pobedonosnu misao” govorio je. Niče “zadirkuje” filozofske teme, manje argumentuje a više sugeriše i piše po nadahnuću. Niče eksperimentiše idejama, i zbog toga svoju filozofiju naziva eksperimentalnom. Određeni pedagozi smatraju da je Niče otrovan za omladinu i zarazan.

friedrich-nietzsche

Žan Žak Ruso, Soren Kjerkegor, Blez Paskal, Mišel Ejkem de Montenj i drugi filozofi pre njega negovali su isto kao i on ispovedni stil i veše su saopštavali nego što su dokazivali. Niče kaže za sebe da “filozofira čekićem” i da “nije čovek, već dinamit”. Niče nije bio lud, već je bio ludački siguran u istinitost svojih stavova. Voleo je da se poredi sa Dinisom i Zaratustom i smatrao je sebe prorokom.

Šopenhauer je bio njegova prva „intelektualna ljubav“. Ali za razliku od Šopenhauerovog pesimizma, Niče je rezvio herojski životni optimizam. Niče je obožavao Heraklita i pisao je po ugledu na njegove aforizme. Niče “uzima na nišan” Sokrata i Platona. Prema njemu je pojava Sokrata prekretnica u negativnom smislu u grčko-evropskoj kulturi. Po Ničeo, Platon je prvi dekadent. Po njemu kultura stalno nazaduje od Platona, neprijateljska prema životu zbog previše racionalizma. Međutim, Niče je u jednom momentu priznao da on možda nije ni razumeo Sokrata.

Ipak, gledano iz ovog ugla Niče je dao veliki doprinos filozofiji i danas se često proučava i obrađuje na fakultetima u vidu seminarskih radova i diplomskih radova.