Mao Cedung – Veliki revolucionar Kine

  Mao Cedung(1893. -1976. ) bio je kineski gerilsi vođa koji je dvadeset dve godine vodio građanski rat da bi preuzeo vlast u najmnogoljudnijoj zemlji sveta, a potom njome vladao još dvadeset dve godine kroz vlastiti oblik revolucionarnog komunizma.

Rođen u srednje imućnoj seljačkoj porodici u selu Šaošan u provinciji Hunan, Mao je bio dobro obrazovan, poznavalac kineskih klasika. U mladosti je služio kao vojnik revolucionarne vojske koja je svrgla carsku dinastiju i uspostavila kinesku republiku.

Mao se kasnije preselio u Peking, gde je prvi stupio u vezu sa revolucionarnom ideologijom. Proučavao je Maksa i Engelsa dok je 1918. – 1919. godine radio kao bibliotekarski pomoćnik na Pekinškom univerzitetu i postao predani politički aktivista. Učestvovao je 1. jula 1921. godine na osnivačkom skupi Kineske komunističke partije u Šangaju. Partija je uspostavila bliske odnose sa Kuomintangom ili nacionalistima, sve dok Čeng Kaj Šek nije preuzeo vođstvo i 1927. godine dramatično raskinuo s komunistima. Čangova odluka je izazvala građanski rat koji će, u većem ili manjem intenzitetu, potrajati dvadeset dve godine i završiti njegovim porazom, a Maovim trijumfom.

Mao se tada vratio svojim seljačkim korenima i započeo da izaziva nemire i da jača komunističku podršku u selu; Čangov Kuomintang je ostao partija većih i manjih gradova. Mao je kumovao čitavom nizu pobuna, od kojih je najupečatljivija kobna „pobuna jesenje žetve“ u Hunanu, ali su one bile okrutno ugušene, tako da se povukao na planine Đingang, gde je formirao gerilsku vojsku. Godine 1931. prešao je preko dela Đamgsija i osnovao Kinesku Sovjetsku Republiku. Njegovi seljaci-gerilci su tad postali Crvena armija, a on je de facto postao vođa pobunjene države.

Čang, koji se žestoko borio da bi uništio gospodare rata i ujedinio zemlju, bio je rešen da zbriše ovo poslednje uporište otpora. Opkolio je otcepljenu republiku sa 700.000 ljudi i Mao je izgubio polovinu svoje vojske. Preostalih 100.000 se probilo kroz linije nacionalista i pobeglo ka severozapadu. U naredne dve godine, u „Velikom maršu“ prevalili su 9.600 kilometara na bezbedno tle Jenan, na granici sa Sovjetskim Savezom, gde je Mao učvrstio vladajuću ulogu u partiji.

Za vreme Drugog svetskog rata Maovi komunisti su teškom mukom održali mir sa nacionalistima – obe strane su se suprotstavile japanskim zavojevačima, a Mao je bio aktivniji iz svoje baze u Jenanu. Međutim, posle poraza Japana, oni su se razišli i građanski rat se nastavio. U razdoblju od dve godine komunisti su ojačali i bile su im potrebne četiri godine da oteraju Čanga preko moreuza Formoze na Tajvan. Kontinentalna Kina je sada bila u Maovim rukama i 1949. godine proglasio je Narodnu Republiku.

Kina se još jednom oslobodila od strane vlasti i još jednom se istinski ujedinila – ipak, bila jMao Cetinge podređena neodređenoj mešavini uglavnom uvezene marksističke ideologije koja je postala poznata kao maoizam. Maov „veliki skok napred“ – masovna reorganizacija seoske Kine u komune – dovela je do sve veće gladi i smrti gotovo dvadeset miliona ljudi. Suparništvo sa Moskvom oko toga ko će biti vodeća sila svetskog komunizma dovelo je do kinesko-sovjetskog razdvajanja šezdesetih godina dvadesetog veka. Kineska komunistička hijerarhija je pokušala da marginalizuje Maoa, a on je odgovorio Kulturnom revolucijom, u kojoj je Crvena garda mahnito divljala zemljom. Revolucija je pocepala društvo i milioni ljudi su još propatili i postradali. Mao je, ostareo i pogođen Parkinsonovom bolešću, podsticao kult ličnosti; njegove slike u seljačkoj tunici, koja mu je bila obeležje, i navodi iz njegovih dela bili su svuda izloženi.

Maova životna priča je veoma interesantna i puna zanimljivih i poučnih detalja iz vremena kada je bio na vlasti i vremena gerilskog ratovanja, i zato bi bila jako dobra za obradu kroz seminarski rad ili maturski rad.

Zahvaljujući Maloj crvenoj knjizi  – pod naslovom „Misli predsednika Maoa – postao je jedan od najbogatijih ljudi u Kini, jer je čitana pod prinudom. Bio je plodan pisac.

Mao je vole da pliva. Tri puta se ženio i imao je četvoro dece. Njegovu prvu ženu su ubili nacionalisti; njegova treća žena, Lan Ping, bila je filmska glumica.

Maove ideje o revolucionarnoj borb i gerilskom vidu ratovanja uticale su na revolucionarne pokrete u celom svetu. „Politička moć proističe iz puščane cevi“, rekao je. Maoa su mnogi i kritikovali. Zvanični stav Narodne Republike Kine danas glasi da je bio veliki revolucionarni vođa koji je načinio ozbiljne greške u poznim godinama života, između ostalog i time što je stvarao kult ličnosti.