Nelson Mandela – Prvi crni predsednik Južnoafričke Republike

Nelson Mandela (1918-2013) postao je međunarodni simbol borbe za oslobođenje Južne Afrike od aparthejda i prvi crnački predsednik. Vodeća figura u grupi boraca za građanska prava Afričkog nacionalnog konresa, proveo je 27 godina u zatvoru pre nego što je 1990. godine oslobođen, pošto se F. V. de Klerk povinovao međunarodnom pritisku i pristao da stavi tačku na aparthejd.

Nelson Rolilala Mandela – srednje ime znači “onaj koji izaziva nevolje” – bio je sin poglavice plemena Tembu i shodno tome, u izvesnom smislu zaštićen od siromaštva koje je pogađalo većinu njegovih sunarodnika, crnih Južnoafrikanaca, žrtava rasne diskriminacije u zemlji poznate kao aparthejd. Rođen 1918. godine u provinciji Umtata Transkej, danas provinciji Istern Kejp, sa sedam godina je prvi iz svoje porodice pošao u školu. Po okončanju srednjeg obrazovanja u školi, Mandela je nastavio obrazovanje na Fort Heru, univerzitetskom koledžu, u tadašnje vreme jedinom mestu visokog obrazovanja za crnce, gde je stekao fakultetsku diploma. U svojim ranim dvadesetim godinama pak Mandela se sve više politički angažuje, naročito pod uticajem Voltera Sisulua, jednog od najsjajnijih mladih mislilaca u Afričkom nacionalnom kongresu (ANK). Mandela se pridružio toj organizaciji 1942. godine i sa Sisuluom, Oliverom Tamboom i sa drugima odigrao ključnu ulogu u pokretanju Lige mladih ANK radi proširenja i radikalizovanja podrške ANK. Njegov sve veći politički radikalizam ga je stajao mesta u Fort Heru, i bio je primoran da diplomu stekne kao dopisni student, živeći u Johanesburgu i studirajući pravo.

Kada je 1948. godine na izborima pobedila Nacionalna partija sa platformom aparthejda, vođstvo Lige mladih, zajedno sa Mendelom, započelo je akcioni program podrške bojkotima, štrajkovima, građanskoj neposlušnosti i nesaradnji radi postizanja punih građanskih prava i neposrednog parlamentarnog predstavljanja za sve južnoafriance bez obzira na rasu. Godine 1949. program je usvojen kao politika ANK, Sisulu je postao generalni sekretar, a Mandela mu se sledeće godine pridružio u Nacionalnom izvršnom komitetu.

Godine 1952. ANK je pokrenuo kampanju masovne neposlušnosti i Mandela je putovao zemljom, organizujući narodnu podršku, što ga je dovelo u prvi ozbiljan sukob sa zakonom – uslovno je kažnjen na šest meseci zatvora. Iste godine, otvorio je advokatsku kancelariju u Johanersburgu, kao partner sa Oliverom Tamboom.

U poznim pedesetim godinama 20. veka Mandela je imao više sukoba sa zakonom i bio je hapšen, zabranjivan mu je rad i bio je zatvaran, između ostalog i sa optužbom za veleizdaju, od koje je najzad oslobođen 1961. godine. Nakon pokolja u Šarpvilu 1960. godine kada je ubijeno 67 crnaca za vreme demonstracija protiv aparthejda, ANK je zabranjen.

Dok je borba za demokratske slobode postajala sve žešća, ANK je 1961. godine doneo zaključak da je oružana borba jedino moguće rešenje i postavio snage Umkonta ve Sizvea (koplje naroda) za naoružano jezgro s Mandelom kao njegovim zapovednikom. Uspešno izbegavanje policije u tom razdoblju donelo mu je nadimak Crni osvetnik. Međutim, 1962. godine, sreća mu je okrenula leđa pa je uhapšen i zatvoren na pet godina zbog ilegalnog napuštanja zemlje u potrazi za podrškom. Dve godine kasnije optužen je za veleizdaju i sabotažu, pa je osuđen na doživotnu robiju.

Mandela je utamničen u zloglasnom zatvoru Roben Ajlendu u blizini Kejptauna, zajeno sa nekolicinom drugih ključnih vođa ANK-a. Međutim za više od 18 godina tamo provedenih, njegova međunarodna reputacija je rasla, kao i pritisak, da se ukine sistem aparthejda. Godine 1982. prebačen je u zatvor sa najvećim obezbeđenjem, blizu Kejptauna, sa mnogo boljim uslovima. Posle susreta sa izvesnim brojem međunarodnih državnika i “izvidnika” režima aparthejda, Mandela je ušao u neposredne pregovore sa vladom i sledeće godine se prvi put susreo s predsednikom P. V. Botom. Kada je F. V. de Klerk kasnije te godine postao predsednik, pustio je Voltera Sisulua i druge istaknute vođe ANK-a iz zatvora pošto je započelo uklanjanje structure aparthejda. U decembru se Mandela susreo s De Klerkom, a dva meseca kasnija, 11. februara 1990. godine, bio je Slobodan čovek.

Sledeće četiri godine su obeležene stalnim urušavanjem nasilne politike, zajedno sa pripremama za prve prave demokratske izbore u Južnoj Africi. Mandela i De Klerk su dobili međnarodno priznanje za miran preobražaj društva i 1993. godine podelili Nobelovu nagradu za mir, a u maju 1994. godine, sa ogromnom većinom glasova, Nelson Mandela je postao prvi crni predsednik zemlje.

Mandela je pet godina bio predsednik i sve vreme nastavio da deluje kao izaslanik mira i pravde, u penziji isto koliko i dok je bio na tom položaju.

Ukoliko vam je potrebana izrada ili pisanje maturskog rada iz istorije u kojem bi smo obradili  ovu ili neku drugu istorisjku ličnost ili ukoliko pak želite da downloadujete maturski rad, javite nam se preko maila.