O komunikaciji

Dok sa drugim ljudima razmenjujemo poruke, misli, verovanja, stavove ili osećanja – mi učestvujemo u veoma važnom ljudskom procesu – komunikaciji. Ovaj proces može biti manje ili više svrsishodan, tj. komunikacija može biti manje ili više uspešna u zavisnosti od toga da li i u kojoj meri primljeni sadržaj odgovara onom koji je poslat. Poznati američki pisac George Bernard Shaw je govorio: “Najveći problem sa komunikacijom je iluzija da je ona uspešna“. Osobe koje komuniciraju, naime, mogu slati poruke određenog sadržaja, a da ih druga strana primi i protumači na proizvoljan ili čak sasvim pogrešan način. Tada dolazi do nerazumevanja ili nesporazuma, koji često vode u konflikt koji se može završiti prikrivenim ili još gore otvorenim sukobom. Greške u komunikaciji se najčešće stavljaju na teret osobi koja je uputila poruku, ali na slušaocu takođe leži odgovornost, jer izražavanje misli, osećanja, želja, stavova i td. čini samo polovinu komunikacije, druga polovina je slušanje i razumevanje onoga što je upućeno.

komunikacija

Za proces komunikacije potrebno je da postoje:

  • Ljudi – komunikatori, pošiljalac i primalac poruke,
  • Poruka – ono što se želi saopštiti, bilo da se radi o direktnoj poruci ili onoj koja se “čita između redova” i koja često može biti važnija od direktne,
  • Kod – jezik koji druga strana razume,
  • Kanal – način na koji poruka stiže od jednog do drugog komunikatora, što može biti verbalno ili neverbalno (pogledom, dodirom i drugim oblicima govora tela), u ličnom kontaktu ili telefonom, putem pisma, meila, media i td

Ono što otežava komunikaciju je što svako od nas u ulozi komunikatora često koristi lične “filtere” pri odabiru onoga što želi da kaže ili da razume. Ti filteri su blisko povezani sa našom ličnošću i prošlošću, jer se zasnivaju na našem iskustvu u smislu:

  • Ličnosti,
  • Ličnih situacija,
  • Potreba da se afirmišemo,
  • Strahova od ljudi na visokim pozicijama,
  • Našeg vaspitanja i obrazovanja isl.

 komunikacija internaUkoliko primalac ne “deformiše” poruku kroz svoje filtere, on će je protumačiti baš onako kako je pošiljalac i hteo i tada je komunikacija efikasna. Drugim rečima, komunikacija je efikasna (uspešna) kada primalac interpretira i razume poruku pošiljaoca na isti način na koji je i sam pošiljalac nameravao da bude shvaćena.

 

Za uspešnu komunikaciju neophodno je i poštovanja dva elementarna principa – jedan je uzajamno poštovanje a drugi uzajamno poverenje. Ovi principi su temelj svakog dobrog odnosa – u kući između supružnika i između roditelja i dece, na poslu između kolega i na relaciji nadređeni – podređeni, u susedstvu, neformalnim grupama i u svakom drugom socijalnom okruženju. Uzajamno poštovanje podrazumeva brigu o integritetu ličnosti drugih ljudi, a uzajamno poverenje obezbeđuje da će naš ustupak danas biti uzvraćen tuđim ustupkom sutra. U atmosferi uzajamnog poštovanja i poverenja, konflikt (inače neminovan u svakoj sredini) nikada neće iz konstruktivnog preći u destuktivan.

Jedan od uslova i u isto vreme pokazatelj prisustva principa uzajamnog poštovanja i poverenja jeste neprekidno demonstriranje i usavršavanje umeća slušanja drugog.

Iako većina ljudi komunikaciju vidi kao rutinsku stvar koju obavljaju svakodnevno sa ljudima oko sebe, komunikacija je mnogo dublja tema koja se obrađuje u raznim školama i fakultetima kroz stručne radove kao što su seminarski radovi, diplomski radovi, master radovi i sl…