Osnovne stvari koje morate znati o skladištenju robe

Skladište je prostor za uskladištenje robe u rasutom stanju ili u ambalaži s namerom da posle određenog vremena roba bude uključena u dalji transport, proizvodnju, distribuciju ili potrošnju. Skladište može biti ograđeni ili neograđeni prostor, pokriveni ili nepokriveni prostor koji se koristi za čuvanje sirovina, poluproizvoda ili gotovih proizvoda. U njemu se roba preuzima i otprema, te čuva od raznih fizičkih, hemijskih i atmosferskih uticaja.

Ukoliko vam je potrebna izrada seminarskog rada iz oblasti skladištenja robe ili diplomski rad iz oblasti skladištenja robe, možete nas kontaktirati mail. U nastavku vam navodimo samo neke osnovne stvari koje su vezane za ovu oblast.

Ključne odluke u vezi sa skladištenjem

Ključne odluke u vezi sa skladištenjem su:

–          da li izgraditi sopstveno skladište?

–          da li skladištenje poveriti specijalizovanom preduzeću?

Ako preduzeće odluči da izgradi sopstvena skladišta, njihov broj i veličina treba da bude usklađen sa poslovanjem preduzeća odnosno sa njegovom nabavnom, prodajnom i transportnom politikom. U slučaju da postoji manji broj skladišta od optimalnog, troškovi skladištenja će biti manji ali će sa druge strane troškovi nabavke biti veći. U suprotnom slučaju, kada postoji veći broj skladišta od optimalnog troškovi skladištenja će biti veći zbog nepotpune iskorišćenosti kapaciteta, ali će sa druge strane troškovi nabavke biti manji zbog mogućnosti za ostvarivanje količinskog rabata. Ako se preduzeće odluči da koristi usluge specijalizovanih preduzeća, tj. ako iznajmljuje skladišta, onda plaća visoku cenu zakupa, obezbeđenja, osiguranja, čuvanja, kontrole kvaliteta i dr. Nameće se pitanje da li je za preduzeće isplativije da investira u izgradnju skladišta ili da plaća veće cene zakupa.

Vrste skladišta

Različiti su kriterijumi za podelu skladišta.

Prema lokaciji skladišta se dele na:

–          interna- nalaze se unutar preduzeća, neposredno uz proizvodne pogone;

–          eksterna- nalaze se blizu potencijalnih velikih kupaca

Prema veličini skladišta se dele na:

–          velika (centralna);

–          srednja;

–          mala (priručna).

Postoji još kriterijuma za podelu skladišta kao što su vrsta robe koja se skladišti (skladišta sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda, opreme, alata, ambalaže itd.), funkcija skladišta (nabavna, prodajna, konsignaciona), značaj skladišta (glavna, pomoćna, priručna, specijalna i prihvatna), način gradnje (zatvorena, poluzatvorena, otvorena, silosi itd.)vrsta materijala od kojih su izgrađena (skladišta od tvrdog materijala, od plastičnih materijala, od drveta).

Organizacija skladišta

Sa mikro-aspekta skladišna služba organizaciono može da bude organizovana kao:

–          centralizovana;

–          decentralizovana;

–           kombinovana.

magacinKod centralizovanog skladišta, skladištenje robe se obavlja na jednom mestu bez obzira na broj proizvodnih pogona, nabavnih i prodajnih službi. Ovaj tip ima niže troškove skladištenja ali se povećavaju troškovi nabavke i prodaje. Za razliku od centralizovanog, kod decentralizovano organizovanog skladišta svaka proizvodna, prodajna i nabavna jedinica ima svoje posebno skladište. Kod ovog tipa povećavaju se troškovi skladištenja i broj skladišnog osoblja, bolje se čuvaju i koriste specifični materijali nego u slučaju centralnog skladištenja. Kombinovano organizovano skladište podrazumeva dogovor, odnosno  podelu roba između jedinica koje koriste skladište – određuju se vrste i količine roba koje će se centralizovano skladištiti, a to se odnosi na robe i materijale koje svi koriste, i robe i materijali koje koriste svaka jedinica posebno. Kombinovana varijanta skladištenja omogućava korišćenje prednosti oba modela i eliminisanje njihovih nedostataka.

Sa makro-aspekta skladišna služba organizaciono može da bude:

–          u satavu nabavne službe;

–          u satavu prodajne službe;

–          u okviru tehničko-tehnološkog sektora;

–          posebna organizaciona jedinica.

Koeficijent iskorišćenja skladišta

Koeficijent iskorišćenja skladišta se računa kao odnos neto skladišne površine (prostor za smeštaj robe) i ukupne (bruto) skladišne površine (ili zapremine).

Unutrašnji raspored skladišta

Unutrašnji raspored skladišta može biti linijski, potkovičasti, i raspored u obliku riblje kosti. Linijski raspored podrazumeva smeštaj robe u police ili rafove pravolinijski, odnosno roba se postavlja jedna pored druge ili jedna na drugu. Potkovičasti ili, kako se još naziva, ”U” profil, podrazumeva da je glavna saobraćajnica u obliku potkovice, odnosno u obliku slova ”U”, a sporedni hodnici ili prolazi idu poprečno u odnosu na glavnu saobraćajnicu. Glavna saobraćajnica kod rasporeda skladišta u obliku riblje kosti je na sredini a pomoćne idu od sredine u stranu, pod određenim uglom.

Skladišna evidencija

Količina robe u skladištu se stalno menja, odnosno, svaki dan se neka količina određenih roba izdaje i prima. Često stvarna količina robe na skladištu ne odgovara knjigovodstvenom stanju, pa su stoga potrebni popisi nekoliko puta godišnje. Do razlike izmedju stvarnog i knjigovodstvenog stanja dolazi usled nepreciznog brojanja, kaliranja robe, rastura i loma robe, krađa.