Osnovni delovi foto-aparata

Foto-aparati se mogu razlikovati po obliku, konstruktivnim detaljima, kvalitetom izrade ali svi moraju imati osnovne delove koji su zajednički svim foto-aparatima:

  • Kućište foto-aparata ili telo foto-aparata. Uprošćeno rečeno, to je kutija sa dva otvora: jedan spreda kroz koji ulazi svetlost i drugi, nasuprot njemu, gde se postavlja film. Kućište služi da spreči da na film dospe neželjeno svetlo, kao i za držanje i zaštitu optičkih i mehaničkih uređaja foto-aparata.
    • Tražilo – je deo foto-aparata kroz koji gledamo predmet koji snimamo. Kroz njega vidimo ono što ćemo dobiti na fotografiji. Kod digitalnog aparata tražilo je često zamenjeno digitalnim displejem gde se odmah procenjuju kadar i oštrina.
    • Dijafragma ili blenda – predstavlja uređaj koji se nalazi u nosaču objektiva i koji je sastavljen od pokretljivih tankih, metalnih ploča srpastog oblika. Njime smanjujemo ili povećavamo količinu svetlosti koja prolazi kroz objektiv da bi delovala na film.

Blenda se obeležava brojevima   1,4 – 2 – 2,8 – 4 – 5,6 – 8 – 11 – 16 – 22 – 32.

Što je broj blende manji, veličina otvora je veća tako da je i količina svetlosti koja prolazi kroz objektiv veća.

  • Okidač i zatvarač – Okidač je dugme na telu objektiva čijim pritiskom pokrećemo mehanizam za osvetljavanje filma ili senzora kod digitalnih aparata. Zatvarač ili zavesica ugrađeni su neposredno ispred filma ili senzora.

Brzina zatvarača označava se brojevima B – 1 – 2 – 4 – 8 – 15 – 30 – 60 – 125 – 250 – 500 – 1000 – 2000 koji označavaju delove sekunde propuštanja svetlosti. Npr.broj 60 predstavlja 1/60 deo sekunde.

Digitalni foto-aparati imaju okidač koji je zapravo nemehaničko dugme čijim pritiskom pokrećemo proces snimanja.

  • Objektiv – najvažniji i najskuplji deo foto-aparata. Objektivi su sastavljeni od različitih vrsta sočiva. Kombinacije sočiva od raznih vrsta stakala, sa različitom moći prelamanja, načinom brušenja, oblikom, veličinom, daju objektive odgovarajućih osobina.

Razlikujemo sabirna i rasipna sočiva. Sabirna ili konveksna sočiva imaju osobinu da sve paralelne zrake koji na njih dolaze iz velike udaljenosti i kroz njih prolaze, prelamaju tako da ih sakupe sve u jednu tačku – žižu. Rasipna ili konkavna sočiva pomenute zrake prelamaju tako da ih rasipaju u razne pravce.

Konkavno-konveksna sočiva služe za skraćivanje žižne daljine, a konveksno-konkavna sočiva za produžavanje.

Objektiv je sačinjen od kombinacije više sočiva.

Žižna daljina je rastojanje između objekta i filma na kome objektiv formira oštru sliku. Obeležava se u milimetrima, npr.F=35mm, F=80mm.

Od žižne daljine zavisi vidno polje objektiva. Objektivi sa manjom žižnom daljinom imaju veće vidno polje i obratno, sa većom žižnom daljinom manje vidno polje.

Tipovi objektiva:

  1. Širokougaoni objektivi – namenjeni su snimanju širokih kadrova. To su objektivi kraćih žižnih daljina (15-40mm) i velikog vidnog ugla. Imaju veliku dubinsku oštrinu, ali i veliku zakrivljenost u uglovima fotografije. Postoji objektiv od 8mm tzv. riblje oko, gde je vidni ugao skoro180 stepeni.
  2. Normalni objektivi – pod normalnim objektivom podrazumeva se objektiv od 50mm. Ovakav objektiv ima vidni ugao od 45 stepeni, što je nešto veći od čovekovog vidnog ugla.
  3. Teleobjektivi – namenjeni su snimanju objekata kojima se ne možemo približiti ili snimanju portreta. Poseduju veću žižnu daljinu od 70-300mm i više, manji vidni ugao i manju dubinsku oštrinu.
  4. Zoom objektivi – objektivi promenljive žižne daljine.
  5. Makro objektivi – mogu snimiti sliku na cm od objektiva. Najbolji makro objektivi su fiksne žižne daljine i jake svetlosne jačine (2.8 ili 1.8)

Ukoliko vam je potrebna izrada stručnog rada o fotografiji i fotografskom opremom, posetite sledeću stranicu: http://www.maturskiradovi.rs/