Šta radi sudski tumač?

Sudski tumač je zanimanje za koje uglavnom ne znamo dok nam ne zatreba njihova usluga. Iako je sudski tumač česta pojava i čini se da svaka administrativna kancelarija na naslovnoj tabli ili na vratima piše to čuveno „sudski tumač“, teško je dobiti zvanično odobrenje Ministarstva pravde da se neko tim poslom bavi.

Sudski tumač ne radi u sudu

Iako se naziva „sudski tumač“, osoba koja obavlja te poslove radi u sopstvenoj prijavljenoj firmi ili agenciji. Da bi neko postao sudski tumač, potrebno je da ima određeno obrazovanje koje će biti u skladu sa poslovima koje će raditi. Završene studije filološkog fakulteta nisu prednost – potrebni su dokazi o nivou znanja jezika i to na najvišem nivou. Budući sudski tumač može imati i diplomu pravnih, menadžerskih ili ekonomskih fakulteta. Osim znanja jezika, sudski tumač treba da ima nekoliko godina radnog iskustva u prevodilačkim agencijama, konkretno na poslovima prevođenja dokumenata na strani jezik za koji se prijavljuje da bude sudski tumač, kao i na taj jezik. Kada su početni uslovi ispunjeni, Ministarstvo pravde ili namenskim konkursom, ili posebnom odlukom ministra, propisuje da li je potreban novi sudski tumač, za koji jezik, pod kojim uslovima i u kojem mestu se traži taj novi sudski tumač.

Sudski tumač se postaje odlukom Ministarstva pravde

Ministarstvo pravde raspisuje, tj. oglašava konkurs kada postoji potreba da u nekom mestu bude zaposlen još neki sudski tumač. Ono propisuje uslove koje lice treba da zadovolji, što od konkursa do konkursa može da varira – zavisno od jezika ili lokacije za koje se bira sudski tumač, pošto veća konkurencija na tržištu kompetentnih prevodilaca menje odnose snaga na konkursu. Prijavljeni koji zadovolji sve uslove dobija pečat kao sudski tumač. Nezvanično saznajemo da je skoro nemoguće postati sudski tumač u Beogradu ili nekom drugom većem gradu, zato što se konkurs raspisuje prema potrebi. Ako postoji dovoljno sudskih tumača u nekom mestu, neće biti konkursa. Za određene jezike konkurs nije raspisan godinama jer je procena države da je jedan sudski tumač dovoljan, pa se čeka da taj sudski tumač koji je dobio pečat ode u penziju ili prestane da radi, tj. pečat se vrati Ministarstvu. Ovo pravilo izazvalo je pronalaženje rupe u zakonu, jer sudski tumač koji dobije pečat bilo gde u državi može da radi bilo gde na teritoriji Republike, ne nužno u mestu gde je dobio sudski pečat. Sudski tumač se prijavljuje na konkurs gde je jedan od uslova da je njegovo ili njeno prijavljeno prebivalište u mestu za koje se konkurs raspisuje.

To znači da neki prevodioci na zakonski dozvoljen način mogu da fiktivno prebace svoje prebivalište u neko manje mesto za koje znaju da će konkurs tamo biti raspisan i kada dobiju pečat i zvanje sudski tumač. prebace se u mesto gde imaju nameru da rade. Dok se zakonodavstvo u tom pravcu ne izmeni, npr. sudski tumač za filipinski jezik iz Bačke Palanke može da radi u centru Beograda i da njegov pečat i prepis važe isto kao da je sudski tumač koji je status dobio za Beograd.