Sudstvo – poslednji svetionik slobode

U Srbiji je još u doba Sretenjskog ustava, pokrenuta inicijativa da se izvšrna i zakonodavna vlast odvoje od sudske, kako bi se stvorile garancije za očevidniji rad institucija. Rauzme se, sloboda sudstva oduvek je značila nespokoj za apsolutiste i one koji su državu potčinjavali sebi. Stoga se i danas veruje da se onog trenutka kada sudstvo potpadne pod šape vladara, makar i u kvazidemokratskim društvima, dolazi do rušenja poslednjeg bastiona slobode. Očuvanje slobodnog i nezavisnog sudstva od velikog je značaja za razvoj društva, a koreni korupcije upravo ovde umeju da se kriju. Onima koji ne znaju šta korupcija sa sobom sve nosi, posvećujemo ovaj tekst, u nadi da će oplemenjeni i sa više društvene odgovornosti izaći sa ovog sajta.

Procedure širom sveta

Pre nego što se upustimo u raščivijavanje pojedinih pojmova koji su nam u poslednje vreme postali savremenici, treba reći koju reč i o tome da su Sudovi institucije bez kojih ne postoji savremeno društvo. I ne, nije reč samo o onim mestima gde ćete osumnjičeni čekati kao Kafkini i Kamijevi junaci. Vrlo često sudovi predstavljaju institucije u kojima ćete morati da overite dokumenta, da pripremate dokumentaciju za vizu i slično. Agencije za prevođenje danas su sve bliže da preuzmu sudske poslove, a sudski tumači imaju pune ruke posla. Sve je to posledica opšte globalizacije i vrlo česte komunikacje, kako institucija, tako i pojedinaca, koji se ne kreću u jasno definisanim državnim granicama.

Korupcija od vajkada do danas

Iako se poslednjih decenija ovaj termin pominje češće nego ranije, ne može se reći da duboko u čovekovoj prirodi leži upravo požuda koja podrazumeva podmitljivost, pokvarenost ili potkupljivost. Upravo to znači latinska reč corruptio koja između ostalog podrazumeva i korišćenje društvenog i državnog položaja. O tim pojavama govorili su još Aristotel i Ciceron koji su koristili upravo termine o kojima pričamo. Sveprsutnost korupcije ukazuje nam na to da ljudski rod nimalo nije iskren u biti, i da se od Adama na ovamo služi podmuklim gestovima.

Demokratija u svojoj biti podrazumeva  transparentan rad i pravo javnosti da zna sve o novcu koji se kroz državu kreće. Upravo je korupcija ta koja se protivi ovom načelu, a ljudi koje zakon definiše terminom – «uzbunjivači» oni su koji ukazuj na ovakve procese. U naprednijim demokratijama, uzbunjivači imaju povlastice, i zaštićeni su i privilegovani zbog prijavljivanja korupcije. Kod nas ih, nažalost, još uvek zovu drukerima, drukarama ili izdajnicima.

Uzbunjivači – hrabri pojedinci

Termin uzbunjivač  je suštinski, ali ne i doslovce preveden termin «whistleblower» koji bi podrazumevao zviždača ili duvača u pištaljku. Naime, reč je o pojedinci koji iz moralnih razloga odlučuje da uz rizik po karijeru progovori o nezakonitim ili neetičkim delima. Tri vrste uzbunjivanja podrazumevaju uzbunjivanje odgovornih državnih organa, nadređenih u okviru organizacije ili uzbunjivanje putem medija. U našoj zemlji ovakvi se ljudi neretko nalaze na meti odmazde, pretnji, napada. Kada je američki radnik CIA-e Edvard Snouden uzbunio javnost, odajući informacije medijima kakvi su Gardijan i Vašington post, velika se prašina podigla, a upravo je Snouden, terminu uzbunjivanje dao drugačiju i pozitivnu notu.