Teorija motivacije Frederika Hercberga

U smislu motivacije sa aspekta radne sredine, jedan od najpriznatijih autoriteta je Frederik Hercberg.

Među najvažnije zaključke istraživanja ovog naučnika je onaj da su uslovi i okolnosti koji dovode do zadovoljstva drugačiji od onih koji dovode do nezadovoljstva.

Herzbergova teorija razvrstava motivacione faktore u dve grupe:

  • prva grupa obuhvata faktore koji izazivaju nezadovoljstvo pa do onih koji ne izazivaju nezadovoljstvo (plaćanje, međuljudski odnosi, poslovna politika, radni uslovi i dr.)
  • druga grupa obuhvata faktore od onih koji izazivaju nepostojanje zadovoljstva do onih koji izazivaju zadovoljstvo (posao kao takav, priznanja, mogućnost razvoja i napredovanja i sl.)

Uz neophodne rezerve u pogledu društveno – ekonomskih odnosa u kojima je nastala, ova teorija je interesantan pristup jer opovrgava uobičajena shvatanja o jednosmernom delovanju pojedinih motivacionih faktora.

Hijerarhija motivacionih faktora koji dovode do zadovoljsta prema Hercbergu su:

1. Priznanja,

2. Privlačnost posla,

3. Veličina plate,

4. Poslovna politika,

5. Radni uslovi,

6. Međuljudski odnosi,

7. Bezbednost na poslu.

 

Nasuprot tome hijerarhija motivacionih faktora koji dovode do nezadovoljstva je:

1. Poslovna politika,

2. Međuljudski odnosi,

3. Privlačnost posla,

4. Priznanja,

5. Radni uslovi,

6. Veličina plate,

7. Bezbednost na poslu.

 

Ovakva lestvica motivacionih faktora načinjena je na bazi eksperimentalnog istraživanja sprovedenog u realnim uslovima u cilju genarisanja ove teorije. Dakle, zadovoljstvo i nezadovoljstvo na radu nisu međusobno suprotni pojmovi. Suprotnost zadovoljstvu na radu nije nezadovoljstvo, nego otsustvo zadovoljstva.

Ovo generalno znači da kada se govori o zadovoljstvu odnosno nezadovoljstvu na radu, ne govori se o dva međusobno suprostavljena pojma, već se radi o dvema međusobno različitim ravnima ljudskih potreba.

Značaj navedenih teorija je u tome što je, sagledavajući multidimenzionalno shvatanje čovekove ličnosti, oboreno dugogodišnje vladajuće mišljenje da isključivo materijalna stimulacija pokreće čoveka na celishodno ponašanje, tj. produktivniji rad. Nezadovoljstvo novcem demotiviše, ali zadovoljstvo novcem je uglavnom “higijenski faktor”, kako ih autor ove teorije naziva.

Prosvećeni menadžment je novi, savremeni način upravljanja ljudskim resursima, koji se u velikoj meri oslanja na dostignućima humanističke i egzistencijalističke psihologije. Ovaj demokratski stil rukovođenja za razliku od starog, autoritarnog, pretpostavlja da su ljudi racionalna, delotvorna, kreativna i samosvesna bića, koja imaju unutrašnju potrebu da se kroz rad afirmišu, da izgrade svoj profesionalni identitet i da obavljanjem slobodne, značajne i kreativne aktivnost zadovolje svoje najviše ljudske motive i da realizuju svoje bazične vrednosti.

Razume se da je dosledna primena ovakvih načela menadžmenta teško ostvarljiva i za razvijene zemlje, ali je (kao orijentacija) ispravna i treba joj težiti.

Menadžment (ili rukovođenje) predstavlja skup aktivnosti ljudi u okviru poslovne organizacije koje izvršavaju poslovne zadatke sa ciljem ostvarivanja krajnjih zadataka. To sve obuhvata planiranje, organizovanje, vođenje i kontrolisanje. Ako Vam je potreban diplomski rad iz menadžmenta, pošaljite nam upit mailom. Za vrlo kratko vreme ćemo Vam odgovoriti sa jasnom ponudom.