Učionica, ambijent za učenje nekad i sad

Učionica Švajcarske škole 19. veka:

Učionica je manja nego današnje učionice, izgrađena u drvenoj formi, s manjim brojem đaka, stolice su bez naslona drugačije izrade, klupe takođe, postoje i klupe bez stolova koje stoje sa strane gde učenici sede i zapisuju u sveskama koje im stoje na kolenima. Primećuje se monotonost, u učionici je samo jedna slika na zidu i polica s knjigama, na slici se ne uočava tabla i kreda i ostala nastavna sredstva. U ćošku učionice se nalazi klupa za kažnjene učenike tzv. magareća klupa.
Učitelj zauzima autoritativan stav, strog je, drži štap u ruci kojim smiruje i kažnjava učenike i na taj način održava pozornost i tišinu u učionici. U prvim klupama učenici ga slušaju, verovatno plašeći se štapa, dok klupa za klupom do kraja učionice gde deca ne prezaju već počinje opadanje pozornosti, komešanje i priča. Konverzacija u smislu poboljšanja socijalnih osobina dece je svedena na minimum, dosta loša atmosfera učionici prkazanoj na slici.

Slika Švajcarske učionice iz XIX veka

Savremena učionica u SAD-u:

Učionica je veća nego pre, sa većim brojem učenika, najsavremenijeg je tipa sa svim osnovnim i pomoćnim nastavnim sredstvima. Učionica je izlepljena crtežima učenika radi poboljšanja atmosfere i osećaja njihove pripadnosti toj ustanovi i učionici. U učionici nema klupa, deca sede na podu.
Učiteljica sedi na stolici i vodi opuštenu konverzaciju sa decom, učeći ih kroz primere i igru, nije stroga i deca mogu bez problema razmišljati, mogu da iznose svoje stavove, postavljaju pitanja bez straha da budu kažnjeni, i time se poboljšava kreativnost i razvijaju sposobnosti dece. Atmosfera i socijalni odnosi su na visokom nivou.

Učionica u SAD

Neka moja ideja o kabinetu za geografiju izgleda ovako:

Smatram da kabinet treba da izgleda ovako, sa malo učenika koji sede tako da su usmereni, odnosno okrenuti jedni ka drugima (a ne da okrenu leđa) radi bolje komunikacije, razmene mišljenja i međusobnog razvijanja i poboljšavanja sposobnosti. Nastavnik treba da nadgleda rad svakog učenika ponaosob i međusobno ih usmerava jedne na druge. Učionica mora posedovati računare sa internet konekcijom, skenere, štampače, video projektor, zidne karte, panoe, atlase i naravno tablu, kredu i globus. Tu bih dodao i satove s različitim vremenskim zonama iz svih krajeva sveta, radi predstave učenika o različitom računanju vremena na Zemlji, isto tako i zastave na plafonu svih država sveta radi potsticanja znanja o drugim zemljama i narodima s kojim delimo našu zajedničku planetu.

Međutim, želje su jedno, a stvarne mogućnosti nešto sasvim drugo. U našoj zemlji veoma je teško da se izdvoje sredstva iz budžeta za opremanje jedne takve učionice, jednog takvog kabineta. I pored lošijih uslova pod kojim se naša deca obrazuju u odnosu na vršnjake iz Evrope, pre svega iz zapadne Evrope i SAD, naša deca beleže izvanredne rezultate na takmičenjima širom sveta. Naši stručnjaci su veoma cenjeni u inostranstvu. Naši matematičari i fizičari su među najboljima u svetu.

S obzirom na nedostatak sredstava, ostaje nam da se sami snalazimo, budemo što kreativniji kako bi deci obezbedili što kvalitetniju nastavu, što bolji nastavni program, kako bi im zagolicali maštu i njih same potstakli na kreativnost. Moramo koristiti ono što imamo.