Životni ciklus i generacije cyber novca

Slobodno se može reći da se još uvek nalazimo par godina udaljeni od jednog univerzalnog elektronskog sistema plaćanja široko korišćenog za e–trgovinu na Internetu, što znači da ga danas karakteriše velika heterogenost potpuno drugačija u odnosu na visoko standardizovan metalni ili papirni novac.

U ranim 1990‐im godinama su rađeni najraniji eksperimenti sa cyber novcem i njih su izvodili ljudi koji su najpre bili veoma talentovani i inovativni software‐ski dizajneri, tadašnji naučnici, koji su zatim postali preduzetnici.

1. Clifford Neuman ‐ Dobivši finansijsku pomoć Pentagonove ARPA‐e, on je izveo projekat za razvoj software‐skog programa za kreaciju i razmenu elektronskih finansijskih instrumenata koji bi se mogli koristiti za plaćanje roba i usluga preko Interneta. Njegova ideja je bila poražavajuće jednostavna, naime, išao je na proširenje tradicionalnog čekovnog sistema, postavljajući online mehanizam transfera novca koristeći proste čekove.

Brz razvoj tehnologije digitalnih slika je omogućio ovakvim čekovima da budu proizvedeni i procesuirani elektronski. Ovaj e‐ček projekat, nazvan NetČek, je bio izdizajniran da radi praktično na isti način kao i tradicionalni papirni ček. Net ček se nije isplatio, nije ušao u masovnu upotrebu, jer se prerano pojavio, još pre pojave e‐trgovine (mnogi ga smatraju prvim oblikom cyber novca).

2. Sledeći oblik cyber novca su smart cards – pametne kartice, kao još jedna online ekstenzija platnih sistema. Opčinjenost javnosti plastičnim karticama (najpre kreditnim, pa zatim i debitnim) kao sredstvom za lakše obavljanje kupovine je napravila dobru podlogu za uvođenje smart kartica.

One veoma liče na plastične kartice, samo što umesto magnetne trake imaju ugrađen elektronski miničip – mini računar, koji čuva podatke i programe, pa samim tim mogu služiti za mnogo širi spektar finansijskih usluga. Razvoj smart kartica se najpre desio u Evropi i to naročito u Francuskoj.

3. Treći tip cyber novca je bio DigiCash. Digitalne novčiće je dizajnirano David Chaum, američki profesor na predmetu „računari“, koji je koristeći svoje akademsko znanje izkriptografije zajedno sa preduzetničkom sklonošću, 1994. godine stvorio jednu integralnu online platformu za plaćanja koristeći digitalne novčiće, tj. stvorio je cybercash sistem koji koristi kriptografiju i digitalne potpise za zaštitu.

Ideja svega ovoga je zapravo bila da se stvori software koji transformiše novac raspoloživ za transfere u već postojećoj off‐line mreži (čekovni računi, kreditne karte), u digitalnu kategoriju koja može biti transferisana od kupca ka prodavcu preko interneta, sa mogućnošću kasnije konverzije u pravi novac od strane prodavca.

Krajnji cilj digitalnog novčanog sistema je bio da se izgradi univerzalni online platni system koji može biti korišćen bilo gde i od strane bilo koga za sve transfere sredstava. Najveća važnost samog digicash‐a se možda najbolje ogleda u onome što je usledilo par godina posle. Naime, 2000. godine, na Chaumovim osnovama, stvoren je niz pilot programa, primenjenih na banke, trgovce…i to sve sa veoma pozitivnim rezultatima. Ovi programi tj. testirane platne opcije su bile zatim integrisane u jedan multi aplikativni software‐ski paket nazvan Monneta. Već 2001. godine, ovaj paket eCash tehnologija je bio dostupan bankama koje su mogle da ga integrišu u svoju postojeću infrastrukturu.

Nastanak samog CyberCash‐a se vezuje za 1995. godinu, kada je bio formiran prvi elektronski novčanik kao software‐ski proizvod, koji je pretvorio hard disk PC‐a u bankomat. On je omogućio potrošačima da sa Interneta učitaju (download) prazan elektronski novčanik, da ga napune sa novcem od 20$ do 100$ sa svog bankovnog računa (danas je najmanja elektronska jedinica od 0.01$) i da krenu u cyberkupovinu.

Ovaj novac je mogao biti potrošen na bilo kom sajtu koji je bio tehnički opremljen da prihvati plaćanje Cyber novcem.

Danas postoje multi aplikativni cyber novčani sistemi, koji se prožimaju u najrazličitijim segmentima e‐trgovine i koji se mogu koristiti za sve vrste online transakcija.

Ukoliko vam je potrebna pomoć oko pisanja seminarskog rada iz IT-a, pisanja diplomskog rada iz IT-a ili pisanja master rada iz IT-a, kontaktrajte nas i naš stručni tim će vam izaću u susret.